Балатонска авантура: Ветар, весла и срце пуно успоменa

Након, како неки кажу, последњег EXIT фестивала и незаборавне свирке The Prodigy, ред је био

да се крене
даље — ка језеру Балатон, у место Замарди, на трку дугу 8 километара.

Цецилија и ја крећемо, а прво што нам се дешава — алкотест! Изазвао сам дивљење полицајаца са великом нулом. 😁 Настављамо ка Хоргошу 1.

Број учесника у разним веслачким дисциплинама премашио је 4.000 веслача. По други пут били смо гости код Рите и Габора у њиховој викендици на Балатону. Хвала им од срца на гостопримству!

Граница нас је послужила — све је прошло за неких пола сата, а онда настављамо путем Е75, преко Будимпеште, па ка Замардију. Као и прошле године, и ове сам одушевљен бројем SUP веслача — невероватан број заљубљеника, рекреативаца, али и професионалаца. Нисам сигуран да ли је било више жена или мушкараца, деце или старијих, али сви су били ту са истом страшћу.

Као и прошле године, и ове смо добили VIP карте захваљујући Золтану Совићу, који нас је дочекао на језеру са акредитацијама, мајицама и хладним освежењем пред трку. Хвала, Золтане — чекамо те у Србији! Иначе, зна понеку реч на српском и био је активни веслач. 🏄‍♂️

Након што смо надували наше даске, залепили бројеве и чипове за мерење времена, било је време за покрет. Облачан дан и лагани ветар нису нас уплашили — кренули смо да уживамо у веслању. Али ветар није био наиван — дувао је бочно, с леве стране, тако да смо прва 4 километра веслали само десном руком. Изгледали смо као професионалци. 😁

Договор је био да свако весла својим темпом и видимо се на циљу. Током веслања имао сам контролу опреме и прслука од стране редарске службе — и заиста, нико, али нико, није био без заштитног прслука, што је и даље невероватно за нас мало јужније.

На 4. километру био је заокрет и пролазак кроз обележену зону. Након тога, исти ветар, можда и мало јачи — плус траг који је EXIT оставио, односно непроспавана ноћ.

Све се брзо завршило. Да сам знао да у једној минути улази и до 10 веслача, потрудио бих се мало више — можда би резултат био бољи. Ове године мој резултат био је 1 час и 21 минут — 60. место од 454 учесника у категорији.

Цецила је веслала са нашом пријатељицом Ритом, у њиховом ритму, и то је било сјајно време — нека златна средина. По завршетку трке, обишли смо цео простор, разгледали разне штандове, ручали и полако кренули да се пакујемо и опраштамо од Замардија и Балатона — за сезону 2025.

Из мог угла — препорука свима: доживите овај догађај! Пре свега због прелепог језера Балатон, али и због тог огромног, невероватног броја веслача.

 

Видимо се и следећег лета! 🏄‍♂️

СУП НС, Д.К.