СУП ДТД Ултра, Веслање од Шебешфока до Малог Стапара

Док је пролеће тек почињало да се стидљиво осмехује кроз облаке, ми смо већ спаковали вреће за спавање, даске и срца пуна очекивања. Упустили смо се у оно што ће остати упамћено као раноаприлска SUP авантура кроз чаролију Великог Бачког Канала — тура где смо веслали колико и осећали, смејали се колико и ћутали, а доживљавали колико и превазилазили себе.

Први дан: Од Шебешфока до Тромеђе – 26 км авантуре

Стартовали смо из Шебешфока, мирног викенд насеља поред Бездана, где канал ДТД мирно сече војвођанско зелено срце. Даске су зарезале површину воде, а пред нама су се смењивали ниски мостови, врбови алеи и салаши који као да су остали у неком давно изгубљеном времену.

Најлепше изненађење десило се већ на старту — придружила нам се локална учитељица Горана из Сомбора. Са веслом у руци, сјајем у очима и речима пуним љубави према крају кроз који пловимо, претворила је пловидбу у живу лекцију. Прича о Великом Бачком Каналу, историји места и животу који се и данас одвија уз обале, добиле су посебан тон. Дан за веслање је био као измишљен. Крајолик равнице и плаве линије канала је нешто непроцењиво, што немаш прилике да видиш сваки дан а практично живиш у таквом окружењу. Попијена је кафа и пиће, надуване даске и кренуло се са веслањем. Обала је неретко у мору трске и набујалог растиња, Повремено наилазимо на очишћене делове уређене од стране веслача и дугих љубитеља уживања у природи. Пролазимо испод малих мостова којим ретко ко пролази. 

А онда, један сасвим симболичан сусрет — младић у свечаном оделу, са чашом у руци, наздравља нам док креће ка олтару. Он на пут ка браку, ми на пут ка Тромеђи. Једни другима желимо срећу. И тако почиње наш поход.

У касно поподне стижемо до Тромеђе – очаравајућег излетишта код Сомбора, места где се састају три водена пута. Слике са тог места изгледају као из сна: камп испод стабала, рибњаци што огледају небо, ватра која пуцкета док се вечера спрема, и осмеси који се ређају у круг. У том тренутку, као да је време стало. А можда и јесте. Наш пријатељ Данило из клуба, иако није могао да весла са нама потрудио се да нам олакша ово веслање.  Организовао је логистику и припремо нам роштиљ, донео дрва и учинио све да буде део овог догађаја као подршка са земље. То је од великог значаја када идете на дужа веслања уз опцију камповања. Ложили смо ватру и упијали топлину која нам је требала у врећи под шатором. Те ноћи температура је пала испод просека за ово доба године и подсећала нас да је природа та која поставља правила игре. 

Једина ствар коју нисмо понели, а требало је — били су дебљи вреће за спавање. Ноћ је била хладнија него што је април обећавао. Али, ни хладноћа нас није омела. Седели смо дуго уз ватру, занимљиве причее и дух кампа, тај ентузијазам  носио нас је кроз ноћ. Те ноћи пун месец над каналом изгледао је нестварно. Права авантуристичка сцена... Део екипе је отишао, тако да јутро у кампу су дочекали Драган, Петар и Слободан.

Други дан: Од Тромеђе до Малог Стапара – правци који траже и душу и снагу

Свитање нас буди уз лајање паса и дечију грају на обали. После јутарње кафе и доручка у природи, крећемо даље ка Малом Стапару. Ветар је тог дана одлучио да покаже своју снагу, а канал — своју дужину. Дуги правци канала нису праштали. Ветар у лице, километри без краја, али и унутрашња борба која нам је свима позната: наставити кад је најтеже. На путу смо срели јато лабудова којима смо пореметили недељни ДТД бал на води...

Уз пут смо имали сусрете са пецарошима и местима где је била добра идеја мало одморити и напунити батерије. На крају руте стижемо до Преводнице Мали Стапар — техничког споменика из 1802. године и једног од најзначајнијих места на Великом бачком каналу. Иако нисмо пролазили кроз саму преводницу, зауставили смо се да погледамо ову историјску грађевину, која и даље ради у оригиналном механизму. Метална брана, чуварница и амбијент у ком техника и природа коегзистирају већ више од два века, остављају снажан утисак.

Мали Стапар није само место техничке вредности — то је симбол оног споја који толико волимо: природа и човек, историја и садашњост, вештина и понизност. Ту се завршила наша веслачка етапа, али не и доживљај.

Шта остаје након УЛТРА веслања?

Ово није било само веслање. Није чак било ни само камповање. Ово је било сусретање — са природом, са другима, са собом. Враћање једноставности. Прича која се памти, али и прича која се наставља, на неким новим етапама по ДТД каналу.

Један од скривених циљева овог путовања био је и – анимација локалних риболоваца. Желели смо да их охрабримо да пробају SUP, да канал виде из другог угла. И чини се да смо успели. Питање које смо најчешће добијали било је: „А где се ТО може купити?“

---

До следећег веслања – остајте у води, у причама и у људима.

SUP NS тим
„Од даске до душе.“

Фотоографје: Петар К. и Душанка Љ.