Шумско Тумарало — прича са прошлогодишње SUP регате

Све чешће се ухватим како размишљам о тим ретким људима који те погледом врате у нешто древно, а речју приземље у сада. Један од њих је мој школски друг Јоца — а данас познатији као Шумско Тумарало. Некад смо седели за истом клупом, дошаптавали се на часу радили феријалну праксу на школској економији Пољопривредне школе у Футогу. Данас, Јоца живи свој дечачки сан — у корацима кроз шуму, у пламену логорске ватре, у луку који сам направи, у кануу који не само да плови, него и прича причу.

И управо тај Јоца био је један од најпосебнијих учесника прошлогодишње SUP регате коју смо организовали од Новог Сада до Београда. Појавио се, као и увек, ненаметљиво, али сасвим приметно – са својим верним без свог верног четвороножног сапутника грома али са у пратњи колеге и  истомишљеником Костом Маринковићем, у ручно прављеном кануу који је пловио као да га је сама река чекала годинама.

Док смо ми веслали стојећи, упијали пејзаже и борили се с таласима, Јоца и Коста су мирно клизили уз нас, веслајући синхронизовано као два речна духа. Нису ту били само због веслања — они су носили један други ритам, једну другу димензију присуства. Где год бисмо камповали, они би распаковали своје традиционалне шаторе, који су намењени бушкрафтину, као да су изашла из прича старих народа.

Али оно што је многе од нас заиста оставило без текста била је презентација курса преживљавања у природи коју су одржали за све учеснике регате. Не као предавачи с табле и фломастера, већ као људи који живе оно што причају. Како запалити ватру без упаљача, како претходно направити припрему за то, како користит нож безбедно, како прочитати шуму и небу у очи погледати, како утишати ум у тишини шума — све то нам је Јоца пренео са оним својим познатим миром и спокојем.

Слушајући га, било је као да нам неко шапуће тајне које смо одувек знали, али смо их негде путем заборавили.

---

Јоца — више од учесника

За нас који смо били део те регате, Јоца није био само учесник. Он је био веза са суштином, са
оним што SUP регата заиста јесте – не само спорт, не само авантура, већ повратак једноставности, заједништву, природи и себи.

У тренуцима док смо седели у миру поподнева у Старом Сланкамену, Јоца је причао – не гласно, не патетично – већ као неко ко зна да су тишина и пауза подједнако важни као и реч. Говорио је о дрвету, о луку, о кануу који није само превоз, већ пловило душе. Приче о изради лукова, о животу у јурти, о људима који су заборавили да слушају – све је то било део његовог присуства међу нама.

---

Захвалност

Драго нам је и поносни смо што су Шумско Тумарало и Коста били део наше регате. Својим присуством додали су дубину, искру и један посебан слој чаролије целом догађају. Захваљујући њима, подсетили смо се да природа није само пејзаж за сликање, већ учитељ, огледало и уточиште.

До неког новог веслања, нове шуме, нове ватре — хвала вам, пријатељи. И хвала теби, Јоцо, што и даље тумараш... и што нас, својим корацима, учиш како да се поново повежемо са земљом, водом и са самим собом.

Погледајте Јоцино гостовање у Агеласт подкасту.

https://www.youtube.com/watch?v=OTVKvqxOnNg

Д.Б.