Друга СУП регата (2022) – Авантура која се памти

 Ова прича је посвећена Другој СУП регати на Дунавау од Новог Сада до Београда. Цела прича почела је 2020. године, када је 17 веслача, након корона затварања, одлучило да пређе Дунав на даскама од Љубавног острва до Ратног острва. Исте руте, али сваки пут – нова авантура.

Драган и Дејан су преузели организацију од Владе и осталих инцијатора овог догађаја 2020. Ово је за Драгана и Дејана био и пионирски подухват који је био инцијална каписла свему што се после дешавало у правцу унапређења организације СУП регате и одржавања ове традиције. 

Другa СУП регата „Од љубави до рата“, одржана 17-19. јуна 2022. године, окупила је тридесетак учесника који су се у дводневном веслању Дунавом од Љубавног острва до Ратног острва у Београду упустили у незаборавну авантуру.

Окупљање и старт – осмеси који обећавају

Још од првог тренутка, на лицима учесника могло се прочитати узбуђење и радост. Већ на
месту окупљања било је јасно – дружење и сјајна атмосфера не могу изостати!

Велико хвала Имрету, који је био домаћин кампа на Каменјару, где смо провели прву ноћ. Ту је започело упознавање нових пријатеља и стварање прича које ће се препричавати годинама.

  

Први дан – Веслачки спектакл од Новог Сада до Старог Сланкамена

Рано ујутро, учесници су се окупили на плажи Официрац у Новом Саду. Када су први
веслачи кренули, било је то као сигнал – регата је добила свој замах!

Масовност и енергија СУП заједнице тог дана привукли су погледе пролазника и рекреативаца. Веслање ка острву Кох Чанг било је само загревање. А онда, прва права авантура – бауљање по блату!

Они који су се први нашли на обали могли су да виде како се остали муче и боре са заглибљеним даскама, што је свима измамило смех. Ова сцена је једноставно – морала да буде забележена!

 

Пут према Чортановцима – мала животна филозофија

Наставили смо даље, уз неколико обавезних „техничких“ пауза. Свраћање на плажу код Чортановаца – „Варљиво лето ‘68.“ остаће упамћено по једноставним животним радостима – Carnex паштети, хлебу и крекерима који су нам у том тренутку били најлепша гозба на свету.

Док је сунце пржило, заклон је нудио Бешчански мост, под чијом смо сенком ухватили кратак предах.

Убрзо потом, на Крчединској ади, чопор рогате стоке са обале гледао нас је са дозом чуђења, а некима се чинило да су нас чак поздрављали мукањем.

Проблеми, ломови и добри дух регате

Таман када смо помислили да све тече без проблема, лом весла нашег пријатеља Зуке подсетио нас је да је Дунав непредвидив. Срећом, ту је био Данило, добри дух регате, који је одмах извадио резервно весло и спасао ситуацију.

Улазак у Стару Сланкаменску марину био је више него добродошао. Наши домаћини пријатељи из марине и Ненад Пешут угостили су нас и омогућили нам заслужено опуштање. После доброг дружења, регата је у тишини ноћи утонула у сан – све док оркестар „шаторских гудача“ није започео свој програм.

 

Други дан – Наставак авантуре ка Београду

Јутро је почело рано – време је било за паковање шатора и захвалност нашим домаћинима.

Након кратког оклевања, испратили смо Тису, која се улива у Дунав баш ту, код Старог Сланкамена. Уз лагани ритам, Сурдучке лесне терасе су нам правиле друштво док смо веслали.

 

Тајанствени спруд, „коме машете?“ и мала дабраска заседа

Таман када смо захуктали темпо, испред нас се указао неочекивани спруд – свеж, нетакнут, као неки нови свет који нам је Дунав подарио.

Било је немогуће одолети – пристали смо да оставимо траг наших стопа на месту за које нисмо знали да ли ће постати ново острво. Управо овде је забележен чувени тренутак са дроном и Магидова легендарна реченица – „Коме машете?“

Наставили смо уз неколико мањих пауза, пролазећи поред прелепих ада код Беlegiša, када се део екипе одлучио да уплови у рукавац. Међутим, ту су их дочекали – даброви! Њихова природна препрека од дебала онемогућила је пролаз, па је наш тим морао да се врати и настави главним током.

 

Финале – Пролазак испод Пупиновог моста и улазак у Београд

Прво искрцавање било је у Старим Бановцима, где смо направили паузу за ручак.

А онда, док смо веслали, пред нама се два сата у даљини видео Мост Михајла Пупина, а чинило се као да се никад не приближава! Коначно, проласком испод њега знали смо – приближавамо се Београду!

Успорили смо темпо, окупили се у формацију и уживали у последњим километрима.

 

Последњи талас – упловљавање у загрљај Београду

Са обале, окупљени посматрачи су нас бодрили. Хотел Југославија био је знак да је крај
близу
близу – а онда, након два дана на води, пристали смо уз сплав „Даска и Весло“.

Дочекани са аплаузима, подигли смо весла у ваздух – успели смо!

Регата је завршена, али успомене тек почињу.

Шампањац, вечера, смех и дељење утисака били су савршен завршетак. Домаћинима са сплава оставили смо званичну мајицу регате са потписима свих учесника, као симбол овог незаборавног путовања.

Видимо се на следећој регати! 🚣‍♂️🌊

Д.Б.