СУП даском кроз Кањон реке Дрине
Након SUP регате „Од љубави до рата” на Вајбер групи појавио се позив Владимира Марковића
По доласку у Вишеград, гостопримство ми је пружила екипа из Канјон Адвенчера (поздрав за Фуртулу и екипу), са веранде њиховог кафића алијас Хаваји међу шљивама пружа се невероватан поглед на дринску ћуприју, где сам уз пиће слушао успављујући хук Дрине. План је да се сутра пребацимо џипом до Старог Брода и одатле прикључимо екипи на SUP даскама.
Крећемо рано у зору наредног дана до локације Стари Брод. Кроз bear-friendly окружење стигли смо гранд чероки џипом. Њиме је малим прстом леве руке управљала Тамара. Иако сам возач са искуством, Тамарина умеšност у off-road окружењу ме је одушевила — види се да искуства са џипијада очигледно немају алтернативу.
По доласку поздрављам домаћина и упознајем се са остатком екипе, пумпамо даске и припремамо се за полазак. Време је облачно, а и магла се још није у потпуности подигла. Кад већ поменух маглу, да поменем и да сам током вожње чуо причу од Гиге да, откако је брана направљена и Дрина успорена, Вишеград је постао град без снега. Магле и јутарње измаглице и усред лета су редовна појава, а укроћавање брзе планинске реке значајно је утицало на микроекосистем.
Река Дрина је хладњикава и у најврелијим данима, тако да купање није за зимогрожљиве. Њен укроћени ток омогућава опуштено веслање и узводно, али у прошлости није било тако. Дрина је некада у овом делу имала ћудљиву нарав — једини који су се дружили са њом били су сплавари који су, транспортујући дрвну грађу, кроћили њене букове. Због свог кривудавог тока у народу је настала изрека за некога ко ради сизифовски тежак и узалудан посао: „Исправља криву Дрину.” Често се дешавало да се излије из свог корита и том приликом руши све пред собом. Дрина настаје у Црној Гори код Шћепан Поља на ушћу Пиве и Таре. Тече ка северу у дужини од 341 км и улива се у реку Саву код Старе Раче. До данас су на Дрини изграђене три хидроелектране које су већи део њеног тока претвориле у мирну језерску површину. Сада, нажалост, више нема сплавова и сплавара, али су зато ту SUP даске.
Током веслања имамо пратњу омањег сплава који представља својеvрсну мобилну логистичку базу за предах. Река Дрина у овом делу је тиха, питома и зелена. Висока концентрација раствореног кречњака доводи до тога да вода у Дрини има карактеристичну зелену боју, а нијансе се крећу од зелене, преко потпуно прозирне, до азурно плаве. Обзиром да је претходних дана било кише и да су оближњи потоци набујали, њена прозирност није била онаква какву сам очекивао.
Веслајући све даље и даље, окружење се мења — уместо букви све је више четинара и стена које се као бедеми уздижу над реком. Према неким подацима са интернета, после кањона Колорада (САД) и кањона Таре (Црна Гора), кањон реке Дрине је најдубљи кањон на свету. Најдубљи део кањона Дрина је изградилa усецајући се у падине планине Звијезде, на простору од ушћа реке Жепе до Невељског потока, где је у појединим деловима дубок и до хиљаду метара. Кањон је усечен у масивним или слојевитим кречњачким стенама. Стране кањона су врло стрме, са бројним точилима и сипарима, обрасле шумском и жбунастом вегетацијом, али се често јављају и вертикалне, голе стеновите површине. У неким деловима кањона није могуће изаћи на обалу.
Долазимо до једног готово неприметног рукавца на десној страни реке. Скрећемо са курса и, уз нашег домаћина Владу, идемо да осмотримо хук који се све гласније чује. Усек се протеже стотинама метара изнад и све је ужи. Добијамо инструкције да будемо изузетно тихи како не бисмо уплашили дивокозе, којих у овом подручју има много. Њихов бег преко литицa изнад наших глава могао би покренути камење и тиме нас довести у опасност. Прилaзимо до мањег набујалог водопада Каменичког потока. Призор је невероватан, као и енергија коју овај поток ослобађа. Дах хладне свежине нас је запахнуо, а од хладноће воде трну ноге.
Извлачимо се одавде и настављамо веслање даље. Успевам да пронађем нише у кречњачким стенама у које може да се увуче десетак веслача са даскама — нестварaн призор.
Долазимо до ушћа реке Жепе у Дрину. Ушао сам узводно 100 метара у Жепу како бих је „официјелно“ посетио. Иако је права Жепа неколико километара узводно, она је препуна букова и практично је немогуће веслати SUP даском њом. На самом ушћу налази се камено острво које су оближњи локалци уредили направивши дрвени мост до њега. У близини се налази и један угоститељски објекат где се може ручати или преспавати. Наставили смо веслање још неколико километара, скоро до границе са Србијом.
У међувремену, екипа на сплаву припремала је роштиљ. Исцрпљени од веслања, свима нам је пријало (такорећи — појели смо прсте!), а потом и лубеница за комплетан угођај. У повратку већи део пута смо се одмарали на сплаву. Последњих неколико километара у повратку ка Старом Броду опет смо веслали.
По доласку у камп, сунце је у заласку, а ми се освежавамо и онда крећу припреме за паковање. Затим следи повратак до Вишеграда како смо и дошли — Тамара, off-road, џип...
Последње вече искористио сам да обиђем Андрићград на Бикавцу, да прошетам ћупријом која сада „сија“ реконструисана од мог последњег боравка (који је био пре неколико година).
Све у свему, ако први пут идете на Дрину од Вишеграда, обавезно се јавите екипи из Канјон Адвенчер. Остатак путовања можете искористити да обиђете Дрвенград, Тару или Бајину Башту — као и сам што сам.
Коментари
Постави коментар